Билтен Креативног центра • Mесечни информатор издавачке куће Креативни центар, Београд • број 19 • 1. април 2009

АКТИВНОСТИ КРЕАТИВНОГ ЦЕНТРА У АПРИЛУ

1. Током априла у Креативном центру привешће се крају рад на новим уџбеничким насловима: Чувари природе за трећи разред, Музичка култура за пети разред и Математика за шести разред. С обзиром на то да правилници о огледу у издавању уџбеника из прошле године омогућавају Министарству просвете да распише конкурс за новоприпремљене уџбенике, очекујемо да министар најкасније средином априла месеца распише конкурс на који ћемо послати нове наслове.

2. У припреми су и Читанка и Граматика за седми разред основне школе. Очекујемо да конкурс за уџбенике за седми разред буде расписан одмах по објављивању новог наставног плана и програма за седми разред у Просветном гласнику.

3. Још једном скрећемо пажњу школама на то да на основу поменутих правилника о огледу у издавању уџбеника СВА РЕШЕЊА КОЈИМА СУ НАМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ОДОБРЕНИ УЏБЕНИЦИ ВАЖЕ И ДАЉЕ, управо онако како у решењима и пише „од 2008. године“, односно решења не важе само за школску 2008/2009. годину већ и за све наредне. Каталог свих одобрених уџбеника можете наћи на сајту Министарства просвете, а сва решења којима су Креативном центру одобрени уџбеници можете видети на нашем сајту www.kcskola.rs.

ПОГЛЕД У ПРИРУЧНИК:

НАУЧИТЕ ДА УЧИТЕ

  
     Аутори: Мајк Колс, Чаз Вајт, Пип Браун
      

      Књига је намењена наставницима и родитељима и кроз практичне примере указује на то како помоћи
      ученицима да постигну успех у школи. Неке од важнијих тема које су обрађене у књизи јесу:
      организација времена, прављење бележака, коришћење библиотеке и истраживачке вештине,
      методе читања, писање есеја и састава, припрема за полагање испита и тестова.
      Ту су и бројна корисна упутства намењена наставницима, од којих издавајамо: како увести ученике
      у одређену активност, како одабрати питања пригодна за дискусију, како организовати
      допунске активности.

    Кликните на насловну страницу и добићете одломак у PDF формату.

     http://www.kcskola.rs/edicija.php?e=201&p=3

ЕСЕЈ:

ОБРАЗОВАЊЕ ДУШЕ

Многи се васпитачи с времена на време питају: „Шта је циљ образовања?“ или: „Шта ја то покушавам да научим децу која су ми поверена“? Прочитајте ово писмо из увода књиге Учитељ и дете чији је аутор др Хаим Гинот.
 

Првог дана нове школске године сви учитељи и наставници једне школе примили су следеће писмо од свог директора:

Драги наставници,

Ја сам преживео концентрациони логор. Моје очи виделе су оно што људске очи не треба да виде. Гасне коморе које су дизајнирали образовани инжењери. Децу коју трују образовани доктори. Бебе које убијају искусне медицинске сестре. Жене и децу које убијају и спаљују дипломирани стручњаци. И зато, сумњам у систем образовања. Мој захтев вама је: помозите својим ученицима да постану људи. Ваши напори никада не смеју произвести образована чудовишта, умешне психопате, начитане Ајхмане.

Паметна деца без етичких и социјалних знања неуспех су образовања

Да ли је криза образовног система данас у ствари криза вредности? Може ли вредносно оријентисан систем образовања постати решење за излазак из кризе? Које су то вредности које деца усвајају? Друштво у коме живимо није, нажалост, морално друштво. На Западу породични живот, као и систем образовања, често су под негативним утицајем насиља и ексцесивног материјализма. Деца морају да сређују конфузне слике које примају и да у њима пронађу истину. Генерално, медији креирају слику да су богатство и моћ мера успеха. У школи деца често морају да се такмиче међусобно да би добила најбоље оцене, а једино се интелектуално знање оцењује. Образовање се често сматра средством за добијање запослења и као начин да се успе, али само у економској и материјалној сфери. И код куће и у школи веома је мало подршке богаћењу дететове етичке и духовне стране.

Ако деца одрасту „паметна“, али без етичких и социјалних знања, то је неуспех образовања. Многи ће се сложити с тим да се етичко и социјално сазревање одвија у једном процесу с предвидивим фазама. Ерик Ериксон, на пример, описује осам психосоцијалних фаза развоја у току човековог живота (пет у детињству, три у одраслом добу), свака је с нагласком на одређену особину. У свакој фази индивидуа се сусреће с дилемом коју мора разрешити или с тестом који мора положити. Ако се било која фаза неуспешно савлада, она оставља ожиљак који негативно утиче на следеће фазе.

Главни људски потенцијали – свест, љубав и креативност

Теоретичари попут Абрахама Маслова, који разматрају људске потенцијале, сматрају да су главни људски потенцијали свест, љубав и креативност. Овакав став утицао је на неке образовне програме да се обрате „целом“ детету и да одржавају позитиван однос између детета и учитеља базиран на обостраном поштовању. Слично, П. Р. Саркар описује процес образовања као покушај да се развију највиши људски потенцијали у сваком детету, али он проширује уобичајену дефиницију хуманизма (љубав према свим људима) на љубав према свему створеном, укључујући и животиње, биљке, па чак и неживу природу. Своју филозофију назвао је неохуманизам. Саркар верује да развој једног човека није само на добробит те индивидуе већ на добробит свих, на универзалну добробит. Он има визију „новог“ човека који је добар и брине о побољшању света у коме живи.

Марија Монтесори имала је овакву визију, коју је приказала кроз свој концепт „космичког плана“. Она је желела да деца спознају то колико је разних бића живело пре њих да би припремили пут за њих и да могу да осете да је сада на њих ред да „служе“ узвишеном процесу креирања и оставе диван свет онима који долазе.

Карактеристика човекова је његова виша природа

Директор уводног писма тражи од својих наставника да помогну деци да постану људи. Шта значи бити човек? Карактеристика људског бића је његова виша природа, жеља да се другима помогне и да се они учине срећнима. Монтесори објашњава интеграцију људске личности на примеру детета у процесу који назива „нормализацијом“, а који се генерално догађа око шесте године. Она је идентификовала код детета две врсте „енергије“: физичку енергију тела и менталну енергију интелигенције и воље, коју назива духовном енергијом. Ова два дела личности спајају се и одвија се процес самоизградње. Свако дете посебно у неком тренутку и у некој средини доживи ово искуство спонтане концентрације. Тада се појављују карактеристике „нормалног“ детета: срдачност, послушност, независност, стабилност, срећа и животност, а покрети детета имају смисла и контролисани су. Као да концентрисање на неки интересантни задатак изазива мирноћу ума која омогућава суштински развој.

Равнотежа свих слојева бића

Саркарова неохуманистичка теорија образовања обраћа се прогресивном развоју целе људске личности. Она заступа равнотежу између физичких, менталних и духовних потенцијала, а деци се помаже да осете везу са свим слојевима свог бића. О сваком слоју – од свесног, преко креативног и интуитивног, до духовног – требало би да постоји стално продубљивање знања, које би кулминирало једним савршеним самопознавањем. Деца свих узраста уче се да развијају неку врсту интроспекције, која редовним упражњавањем неке врсте медитације или мирноће води духовном развоју. Технике за ово су различите и варирају од узраста до узраста.

Медитација развија концентрацију и релаксира, с потенцијалном наградом постизања унутрашњег мира и осећаја повезаности с духовним. Ово има снажан утицај на интеграцију дететове личности.

Одговорност за морално образовање

Одговорност за морално образовање лежи и на родитељима и на учитељима. До пете године деца формирају свој морални поглед на свет, тако да је овај рани период веома значајан. Угледање на моделе понашања један је од критичких видова дететовог учења етике и социјалног понашања. Љубав и посвећеност одрасле особе према детету је есенцијална. Деца апсорбују оно што одрасли раде, а не оно што говоре. Само ако одрасли заиста и живе према својим принципима, они могу бити прави узори деци. Карактер учења веома је значајан. Ако учитељ само изговара речи, али се и не уноси духовно, дете ће се једино научити дволичности. Источни филозофи нарочито посвећују пажњу личности учитеља, јер он такође представља и неку врсту духовног водича својим ученицима.

Учитељ не сме никад бити статичан. Он мора бити деци узор сталног усавршавања. Посвећеност учитеља свом личном развоју и преиспитивању чини га добрим васпитачем. Учитељ мора да ради на свом психичком стању и да не уноси противуречност између речи и дела, јер једино тако остварује интегритет личности. Учитељ мора поседовати квалитете истинољубивости, посвећености и истрајности.

Разне технике, међу којима и медитација, помажу нам да искусимо нашу праву природу, али је дуготрајан и стални прогрес обезбеђен једино нашим сталним усмеравањем мисли и дела, конзистентним и вољним култивисањем духовне етике. Овај процес тражи од учитеља, родитеља и детета, али и од друштва које их окружује, да раде на сопственом освешћивању.

 Др Маргарет Ратвел је наставник у лондонском Интернационалном Монтесори центру, а живи у Италији

ПОГЛЕД У ПРИРУЧНИК:

УЧИОНИЦА БЕЗ НАСИЛНИШТВА

     Аутори: Алан Бин
  

     У школама се свакодневно дешава да ученици задиркују, вређају, повређују и злостављају једни друге.
     Насилништво је велики проблем и морате нешто предузети поводом тога, било да сте наставник било родитељ.
     Ова књига вам нуди више од стотину практичних модела поступака уз помоћ којих ћете спречити и
     зауставити појаву насилничког понашања међу ученицима. На читавих 45 страна налазе се примери
     практичних вежби које се могу фотокопирати и применити у раду с децом. Књига вам може значајно
     помоћи да у вашем одељењу створите атмосферу поверења и простор за рад без страха.

     Кликните на насловну страницу и добићете одломак у PDF формату.

     http://www.kcskola.rs/edicija.php?e=201

Билтен Креативног центра, број 19, 1. април 2009 • Креативни центар, Градиштанска 8, 11120 Београд, Србија • 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659
 • Коментаре и прилоге шаљите на bookmaster@kreativnicentar.rs